"опет"

опе́т

"Зар опет"
"Зар опет..."
...
(Не идем никуда, Анушка)
Фотографиа: Веселинка Стокови

Ево смо опет на окупу,
Оци наши часни и Брао,
Маке и Сестре и убе.

', чуем опет гласове...
Да, опет...

Па опет у уашке!
"Подручьк, деца!"
А нас понело е срце пуно, па носи, носи --
од неба до земе, од неба до земе па до неба, до неба, до неба!

Опет е Божи. И опет е пролее.
(Драга моа Антонина)
Фотографиа: Веселинка Стокови, Божи 2012.

Миниатуре
Облаци опет,
Сунашце,
ах, Сунашце,
с ким ти празнуеш
сада...
Иза равнодушних
облака,
ах, Сунашце,
теби е изгледа
добро!

Изае да обие стоку, да ние гладна и жедна, донесе дрва, погледа по нама, деци, по свима, помилуе нас топлим очима, и опет седне уз шпорет.

Нека га ова снег што пада носи,
да опет процвета у пролее.. у роси..

ер опет грозд е кра прозора
акацие, те диве лета!
Дакле, много се тога мора
развити и без мог куплета.
Топло е.

И видим сенка с прозора спада,
Душа моа опет е крилата!

Праздник Опет. Кладка яиц у крокодилов. Свадьбы бегемотов. Время разрушения плотин для пропуска воды на поля (16.02).

Да не одбегнеш опет... За случа сваки...
3. 2. 2017. године
3429 Б. Алекс.

уди, убите природу,
Звончи опет звони...
Звоници с неба се чуу,
Ластавичка сунцу лети.

Срце срцу е песма Зорице Сенти
Ако волите шету поред воде, Зорица е вас повести; ако волите сунце, Зорица е ту; ако сте заборавили да летите, опет е

ТО ВОДЕ НОСЕ СРЦЕ
И данас су опет жее нам се среле
Таласи морски што иду хучни луди
Те силе вечите воде сане вреле
Да ли се то уснуло пролее буди
Или

Човек: А спавати опет ..
Девока: Немогуе.
Човек: Жао ми е.
Девока: Не баш. Рекао сам, у режиму мироваа - ово ние живот.

побИто с ними, сколько побИто с робЯтами-то, ден и робОташ-робОташ, а Эти водлИвые бЫли, ноч-то не спят, дак иногда и фсьу ноч ни заусньОш, а Утром-то опет

Опозициа е опет, нове захтеве из ЕУ и САД одмах видела као ош едну прилику у коо е владауа коалициа поклекнути.

: под а, б или в
а) Добродошли б) Dobrodo;li в) Welcome
Да е ово тачно, имамо и пример Грчке коа сваке године угости милионе иностраних туриста, па опет

Кнегиа Милица (тада монахиа евгениа), опет са монахиом ефимиом, затражила е од султана Баазита мошти свете Петке и пренела их у Србиу.